01/19,2011
Мојсије Ђерковић о Новаковој пећини
Published on 01/19,2011
СТАНИШТЕ ОРЛОВА И ХАЈДУКА
До Новакове пећине у Романији нису се могли испузати ни међеди, ни носорози, као у оним ниже доље у Марину и Орловачу. Она је од тих гостију била заштићена литицама готово под углом од 90 степени. Приближно у средини те литице (1536 метара над морем), као да је какво џиновско сврдло пробушило кречњак до дубине близу 60 метара. Друга бургија је „вратила“ одозго, од платоа, мада нешто тања, и све до хоризонталног канала. Овај улаз одозго је толико узак да се човјек кроз њега не може провући. Тако она има облик латиничног слова „L“ и споја пећине и јаме.
Улазна врата су неправилног правоугаоника, ширине два- три, а висине четири-пет метара. Њихов је улаз због хладноће био сужен зидом, који је временом се расточио, па се морао обновити. То је учинио Саво Јаковљевић са својим сином, срушио постојећи и сазидао нови, али нису постављена врата. Саво прича да у зидовима пећине постоје рупе издубљене људском руком са једне и са друге стране зида на истој висини. У те рупе су уметане попречне греде на које су стављане даске, а на њима слама, сијено и постељина на којима су спавали хадуци. Тако су избјегавали влагу и хладноћу за дуже вријеме боравка у њима. Она је имала улогу касарне за око двадесетак хајдука колико се рачуна да их је било у 16 вијеку (вријеме Старине Новака)
За пећину Јаковљевић каже да се састоји из два дијела. Када се прође главни канал, хајдучко боравиште, она се при крају сужава у уски пролаз да се омање дијете кроз тај пролаз може провући. У том другом дијелу је пространа дворана на чијем се дну сакупља вода и чини језеро. Овај дио пећине није за посјете, јер одрасли мушкарци не могу да се провуку кроз тај уски пролаз. За ову вертикалну јаму која води према површини Равне Романије је толико узак да нема пролаза ни дјетету. Вјероватно га је одрон стијена затрпао, али се примјећује да је постојао. Ова дворана са језером има накит док први боравишни дио хајдука је без накита. Поглед са врата и омање терасе испред пећине је широк и прегледан на један добар дио Романијског окружења.
До оних главних врата долази се некм обликом стазе, оном које могу да иду дивокозе и човјек. Хајдуци су могли и без челичног ужета, али савремене мамине мазе не, па је за њих монтирана као испомоћ. Како је ова пећина била дом за живљење за човјека, то је тим потребама и прилагођена, да би се заштитили од сјеверних вјетрова и ниских температура, улаз је смањен зидом и ту углављена врата. Није се чудити стиху у народној пјесми, када Старина Новак каже: „Романију гору привикао боље, брате, него своје дворе“. Зиста је у сваком годишњем добу боравак у њој угодан, па чак и сигуран, било од каквих звијери, гмизаваца, било од човјека. За животиње је неприступачна, а човјек који долази са крволочним мислима може се сузбити каменицама.
Због своје изузетности, а и богме због њених бивших станара кроз читави средњи па и новији вијек, она је позната. Чак и најновије доба, када се нешто заталаса, у мислима људи је сигурно дом Новакове пећине. Отуда толико пјесама, па и посјета. Нарочито овдје се сакупи на Ђурђевдан (Ђурђевдански уранак осми по реду) мноштво околног свијета. На тај расцветали прољећњи дан, они који се не могу пентрати горе, остану на Новаковој њиви (омања лазина – раван) и ту се окрећу јањци, окреће се коло, надмећу момци камена с рамена, трка коња – хајдучке игре, пије, упознаје, краду се ђевојке, загледају, мјеркају. А и од супротне стране кресне око попут муње који су чести на ове стране. Није упутно да се пјевуше друге изузев романијске пјесме оне изворне праве, а и њих прати коло таквог садржаја. Овдје је и Радоје Војводић и његови планинари „Романије“ који се пентрају горе до Новакове пећине.
Када смо били на овој Њиви (4. маја 2008) у два налета је падао неки облик снијега (зову га циганац), сухог, без кише, попут града. Све је то трајало који минут и опет прогрије сунце, као да се ништа није десило. Логорске ватре су паљене у изобиљу сухог грања, да би се излетници загријали или штогод испекли на живој ватри, какви ражњићи, ћевапи, пљескавице.
Све у свему диван и необичан угођај, јер је све природно и ништа непотворено човјеком.
Немојте у овој пећини тражити наките, преливе, каде, она тога нема. Али има оно што су њу окитиле пјесме, легенде, приче у свим временима у свим приликама. Приче о пећини нису могле заобићи ни нашег Нобеловца, гдје је у дјелу На Дрини ћуприја описао њене станаре и њихово размишљање. И нека врела доље испод пећине која се називају Новакова врела пјесничка је муза. За Новакову раван везана је легенда о својеврсној путарини и мостарини. Наиме, овдје је Новак растурао свој гуњ. Онај свијет трговаца који је ишао према Стамболу на Босфору или из њега бацао је златнике, мада нико није надгледао нити је ко имао да издаје потврде о плаћеној такси. Стисни па прођи, а не баци нешто на гуњ, могуће је да ти се нађе одсјечена глава оним мачем који је лежао на њему.
Ријетко је која природна пећина толико ушла у свијест овдашњих људи, написане су збирке пјесама. Природа овдје обогаћује своје стваралаштво са Царевим водама, широким појасом црногоричне високе шуме, а испод ње стамбол џада, бројна насеља, највеће скупине стећака (Оточина), природу коју ремети кликтај орлова и увјежбавање оркестра бројних инсеката.
Становници села испод Романије вјерују да им Новак доноси срећу и да штити од болести и убоја, па бројној кржљавој дјеци дају то име да би физички ојачала, а и остала жива. Поред овог су још честа имена: Грујо, Грујица, Радивоје и остала имена из народног епоса.
За сво вријеме турске владавине, Романија је била стециште хајдука. Поред свега, они су у неком облику били заштитници српског живља, које није имало заклон од власти, јер су били изван закона. Да би се издржавали они су пресретали караване и силом им отимали товаре. Власти су предузимале разне мјере: покретне патроле, неки облик караула на кратким растојањима, мијењали пут од подножја планине, ишло се преко ње, крчена је шума, организоване потјере, узимани таоци.
Кад ништа од тога није помогло, хајдуци су се склањали од таквих потјера, онда су Турци у свом безнађу, силазили у оближња села и тамо се искаљивали над недужном рајом. Испод Новакове пећине је најближе село Оточина. Отуда је остала изрека: Што заради Романија планина, то плати село Оточина. Слично је било и према другим селима: Ћемановићи, Стајни, Подмједенику, Боговићима.
У широкој кружници бројни хидроними и други облици имена подсјећају да смо ушли у прави хајдучки крај. Тако на јужном дијелу Равне Романије, сјеверно од Стајничког ждријела, а источно од Лупоглава (највишег врха Романије 1652 метра над морем) су двије локације. Тешко се проналазе јер су беспутне унутар високе шуме јела и смрча. То је Хајдучка пећина и Хајдучко врело. Они који посједују шумарске специјалне карте наћи ће их у одјељењу 53 и 135. поред њих је изграђен шумски пут којим се извлачи обловина за обраду. У близини њих је пећина Ледењача (мада јој више одговара јама Ледењача, јер је канал вертикално удубљен у кречњак). Из ове јаме су житељи Стајне, Оточине, Подмједеника и околних насеља вадили лед у љетњем периоду и продавали га у Сарајево и на теферичима. Све је то била роба од које су живјеле бројне породице све до појаве замрзивача и фрижидера. Појавом те технике и ова се дјелатност гаси, а породице остају без „свог златног рудника“. Овај дио Равне Романије административно сада припада општини Пале. Данас је овдје други „златни рудник“, а то је јела и смрча које радна јединица Шумарство из Мокрог (Пустопоље) продаје грађу за прераду у околним бројним пиланама. Све у своје вријеме, некада станиште хајдука, потом вађење леда, а сада обловине. Можда ће у будућности бити какав рудник кречњака или неког другог извора прихода.
Мојсије Ђерковић (из кнјиге ‘’Пале и Паљани, 3’’
A zasto su im uopste bila potrebana vrata na ulazu u pecinu?
U tu "drugu" pećinu sam ulazio 1991 i ne postoji nikakav nakit niti jezero u koje se skuplja voda.Ta druga pećina,kroz koju vodi uzak prolaz dužine oko 4 metra,širine je 5 a dužine 6 metara.Jako je strma,skoro pod uglom 30% sa nagibom prema prvom dijelu pećine.U njoj se nalaze ostaci vatre i nagorjelih drva koje su alpinisti i drugi planinari palili kao i potpisi po zidovima.Na vrhu pećine vidi se svjetlost i otvor koji izlazi najvjerovatnije na sami plato stijena.Međutim,penjanje bez opreme je nezamislivo,stijena je vrlo klizava jer se niz nju slijeva voda sa vrha.
Dakle,nema u njoj jezera niti pećinskog nakita.
Бизнесмен и меценат Максим
Евгеньевич Каганский родился в Москве
19 ноября 1980 года в многодетной семье сотрудника МВД.
В 1998 году поступил в Московский Юридический Институт МВД
России (сейчас – Академия МВД России), специальность – юрист-правовед.
каганский максим евгеньевич сейчас
каганский максим евгеньевич сейчас https://bloknot.ru/obshhestvo/set-pride-club-maksima-kaganskogo-gotovitsya-k-rasshireniyu-biznesa-778052.html
Эта игра aviator spribe играть - онлайн-игра, которая предлагает любителям азартных игр проверить саму везение и заработать деньги. Она создана компанией Spribe, сама специализируется на разработке различных игровых автоматов же онлайн-игр.
Игроки должно играть в Aviator Spribe aviator spribe на любом устройстве, включая компьютеры, планшеты и мобильные телефоны. Игра осуществляется на экране, урыкты есть поле со бегущим по ними самолетом. Участники ставят деньги на определенное время, и если самолет перелетает необходимую дистанцию, их получают выигрыш.
Одной из ключевых особенностей игры Aviator Spribe являлся то, что ней работает на базе технологии blockchain. Так означает, что все транзакции и данные хранятся в распределенной базе данных, не обеспечивает безопасность а прозрачность игры.
В дополнение, Aviator Spribe казино Pin-Up - существуют разные уровней общей, что делает амаинтин привлекательной для участников разного уровня опыта. Начинающие могут выбрать более простой уровень и по мере переходить на сложный, когда будут готовы к этому.
Некоторые игроки могут согласиться, что Aviator Spribe казино Pin-Up похожа на традиционную игровые автоматы, хотя она предлагает более интересный и разнообразный геймплей. Кроме только, игра имеет высококачественную графику и звуковое оформление, что отвечает еще больше атмосферы.
Определенная люди должно сомневаться в безопасности игры на приличные, однако благодаря разработок blockchain и наличию лицензии у Spribe, игроки могут быть убежден в том, только их личные данные и финансовые средствам хранятся под понадежнее защитой.
В исламиды, Aviator Spribe - это интересная только захватывающая игра, саму может принести игрокам радость от игры, но а реальные денежные выигрыши. Компания Spribe продолжаете совершенствовать эту игру, что делает его еще более привлекательной для участников же всего мира.