01/19,2011

Мојсије Ђерковић о Новаковој пећини

01/19,2011 Posted to O PLANINARSTVU

 
 
СТАНИШТЕ ОРЛОВА И ХАЈДУКА

            До Новакове пећине у Романији нису се могли испузати ни међеди, ни носорози, као у оним ниже доље у Марину и Орловачу. Она је од тих гостију била заштићена литицама готово под углом од 90 степени. Приближно у средини те литице (1536 метара над морем), као да је какво џиновско сврдло пробушило кречњак до дубине близу 60 метара. Друга бургија је „вратила“ одозго, од платоа, мада нешто тања, и све до хоризонталног канала. Овај  улаз одозго је толико узак да се човјек кроз њега не може провући. Тако она има облик латиничног слова „L“ и споја пећине и јаме.
         Улазна врата су неправилног правоугаоника, ширине два- три, а висине четири-пет метара. Њихов је улаз због хладноће био сужен зидом, који је временом се расточио, па се морао обновити. То је учинио Саво Јаковљевић  са својим сином, срушио постојећи и сазидао нови, али нису постављена врата. Саво прича да у зидовима пећине постоје рупе издубљене људском руком са једне и са друге стране зида на истој висини. У те рупе су уметане попречне греде на које су стављане даске, а на њима слама, сијено и постељина на којима су спавали хадуци. Тако су избјегавали влагу и хладноћу за дуже вријеме боравка у њима. Она је имала улогу касарне за око двадесетак хајдука колико се рачуна да их је било у 16 вијеку (вријеме Старине Новака)
         (Dalje)

Comments (4)

12/12,2010

O PLANINARSKOM SAVEZU REPUBLIKE SRPSKE

12/12,2010 Posted to O PLANINARSTVU

        

  

           Планинарски Савез РС настао је као израз жеља и потреба да се поново након распада земље и свих њених институција формира тијело које ће под исти кров окупити планинаре и љубитеље природе ради лакшег рада и бољег организовања. Непосредно по завршетку ратних дејстава група планинара и ентузијаста покреће иницијативу за оснивање Планинарског савеза.
          Први састанак иницијативног одбора одржан је на Палама у августу 1996. године, а присуствовали су чланови пет планинарских друштава и то: ПД „Зеленгора“ из Фоче, ПД „Комић“ из Милића, ПД „Теслић“ из Теслића, ПД „Романија“ са Пала и ПД „Мајевица“ из Бијељине, а оснивачка скупштина одржана је шестог децембра исте године у Фочи. Планинарски савез РС је данас самостална и ванстраначка организација са сједиштем у Фочи која организовано ради на фомирању нових друштава, а постојећим пружа стручну, организациону и друге видове помоћи. Под окриљем Савеза своје мјесто нашло је 58 чланица са око 3500 планинара.
         Много труда, напора, одрицања, ентузијазма и љубави уложено је свих протеклих година да би Савез био онакав какав је данас. Прве године протекле су у напорима да се у новонасталим околностима поново окупе и региструју сва друштва, како би се могло приступити активностима које су својствене за планинарство и планинарски спорт. А то се прије свега односи на организован рад на пољу обуке својих чланова из области  алпинизма, орјентације, исхране и боравка у природи. Планинарски савез организује и пружа подршку својим чланицама у извођењу планинарских излета, похода, успона и трансверзала, организује такмичења из области орјентације, координира и помаже друштвима у раду на обиљежавању и уређивању планинарских стаза, а у оквиру могућности помаже изградњу планинарсих домова и брине о стању постојећих. (Dalje)

Comments (2)

11/18,2010

O PLANINARSTVU

11/18,2010 Posted to O PLANINARSTVU

 

PLANINARSTVO -
UMIJEĆE ŽIVLJENJA SA PRIRODOM

  • Planinarenje je širok pojam koji obuhvata sve čovjekove aktivnosti  vezane uz kretanje i boravak u planinama. To nije besciljno lutanje brdima i penjanje na vrhove, već način i filozofija života. Odlazak na planinu i kretanje na čistom planinskom vazduhu predstavlja aktivni odmor koji planinara ispunjava osjećajem zadovoljstva.

           Planinarenje razvija osobine snalažljivosti, hrabrosti, požrtvovanosti, prilagodljivosti, fizičke izdržljivosti, društvenosti, smisala za razumijevanje ljudi i prirode. Planinarenje se temelji na zajedništvu i uzajamnom djelovanju s ciljem savladavanja prirodnih, ali ujedno i vlastitih psihofizičkih prepreka. To pospješuje fizičko i psihičko zdravlje.

            RADOST U PLANINARENJU

            Planinarenje nije besciljno lutanje po brdima i osvajanje već osvojenih vrhova s kojih ćemo ionako ubrzo morati sići; naprotiv, planinarenje je način i stil života, čitav niz aktivnosti koje savremenom gradskom čovjeku život čine ugodnijim, zanimljivijim i ljepšim. Biti planinar znači obilaziti i upoznavati ljepote Zemlje, uživati u prekrasnim gorskim vidicima, sticati nove prijatelje. Odlazak u prirodu i kretanje na čistom gorskom zraku predstavlja aktivan način odmora, koji uprkos uloženom fizičkom naporu, čovjeka ispunjava novom snagom i zadovoljstvom. Nije li zadovoljstvo ono što tražimo od života?
            Ipak, valja uvijek imati na umu da za doživljavanje i uživanje nisu neophodne daleke i visoke planine, ni vedar i sunčan dan, ni očaravajući vidici, već prije svega ljubav prema planinama i planinarenju. Radost i sreću treba pronaći u sebi.

             (Dalje)

Comments (4)