Мојсије Ђерковић о Новаковој пећини

 
 
СТАНИШТЕ ОРЛОВА И ХАЈДУКА

            До Новакове пећине у Романији нису се могли испузати ни међеди, ни носорози, као у оним ниже доље у Марину и Орловачу. Она је од тих гостију била заштићена литицама готово под углом од 90 степени. Приближно у средини те литице (1536 метара над морем), као да је какво џиновско сврдло пробушило кречњак до дубине близу 60 метара. Друга бургија је „вратила“ одозго, од платоа, мада нешто тања, и све до хоризонталног канала. Овај  улаз одозго је толико узак да се човјек кроз њега не може провући. Тако она има облик латиничног слова „L“ и споја пећине и јаме.
         Улазна врата су неправилног правоугаоника, ширине два- три, а висине четири-пет метара. Њихов је улаз због хладноће био сужен зидом, који је временом се расточио, па се морао обновити. То је учинио Саво Јаковљевић  са својим сином, срушио постојећи и сазидао нови, али нису постављена врата. Саво прича да у зидовима пећине постоје рупе издубљене људском руком са једне и са друге стране зида на истој висини. У те рупе су уметане попречне греде на које су стављане даске, а на њима слама, сијено и постељина на којима су спавали хадуци. Тако су избјегавали влагу и хладноћу за дуже вријеме боравка у њима. Она је имала улогу касарне за око двадесетак хајдука колико се рачуна да их је било у 16 вијеку (вријеме Старине Новака)
         (Dalje)